CLICK HERE FOR THOUSANDS OF FREE BLOGGER TEMPLATES »

недеља, 18. мај 2008.

Ljubav


Trebaju mi vremena romantična

poneka iskra između trepavica

trebaš mi ti, trebaš mi uvek pre spavanja

da idemo tamo gde ljubav je samo ko svetlost nebeska.


Trebaju mi reči što govore sve

da dozovem sve želje odletele

treba mi dan, pomalo sanjiv, neispavan

od jutra do mraka ko najlepša bajka sa tvojih usana.


Ljubav je jedina , daje mi sve i sve mi uzima

ljubav mi ne treba kada boli što tebe nema,

kada boli što nisi tu...

One hladne zime

Jos padaju snegovi meki i moju prošlost ne tako davnu u belo boje...čistu poput papira na kome ništa ne piše, a ipak na srcu je nešto što se teško briše.Pahuljice padaju i nestaju, a zelene oči poput moje noći , kosu crnu poput mog života, a usne slatke poput svakog trenutka provedenog sa njim...Bio je neko do koga je teško doći i zbog koga se umire,u samo jednoj noci.Još uvek dolaze snegovi i još uvek dolaze zime, a ja se kroz suze pitam"Da li me on zaboravi?"Volela sam ga , a i sada ga volim možda me to priznanje ponekad zaboli,ali šta ću u ljubavi je tako...neko gubi, a neko dobija, ali uvek oni koji iskreno i čisto voli, koji vole celim svijim bićem gube...

Ljubavi koje vise nema

Izašao si

iz gomile tmurnih ljudi.

Želim da osetim proleće

toplinu i osmeh.



Otišao si.



Daj mi dugu,

komad te marame,

da imam deo tvoje srece.

Prinče moj

i nebo moje

sve na ovome svetu

meni si ti.



Probudio si me

iz smrti tuge

i života moga.