Jos padaju snegovi meki i moju prošlost ne tako davnu u belo boje...čistu poput papira na kome ništa ne piše, a ipak na srcu je nešto što se teško briše.Pahuljice padaju i nestaju, a zelene oči poput moje noći , kosu crnu poput mog života, a usne slatke poput svakog trenutka provedenog sa njim...Bio je neko do koga je teško doći i zbog koga se umire,u samo jednoj noci.Još uvek dolaze snegovi i još uvek dolaze zime, a ja se kroz suze pitam"Da li me on zaboravi?"Volela sam ga , a i sada ga volim možda me to priznanje ponekad zaboli,ali šta ću u ljubavi je tako...neko gubi, a neko dobija, ali uvek oni koji iskreno i čisto voli, koji vole celim svijim bićem gube...
недеља, 18. мај 2008.
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
0 коментара:
Постави коментар